Promjene ustava u svijetu
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: FUMA

САДРЖАЈ
УВОД.......................................................................................................2
ПРОМЈЕНЕ УСТАВА У СВИЈЕТУ......……………………………………..3
ПРОМЈЕНА УСТАВА ФРАНЦУСКЕ....................................................................4
ПРОМЈЕНА УСТАВА АМЕРИКЕ.......................................................................5
ПРОМЈЕНА УСТАВА КОРЕЈЕ .........................................................................5
ПРОМЈЕНА УСТАВА ЗЕМАЉА У ОКРУЖЕЊУ ...............................6
ПРОМЈЕНА УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.......................................................6
ПРОМЈЕНА УСТАВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ .................................................7
ПРОМЈЕНА УСТАВА ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНИ..............................7
ПРОМЈЕНA УСТАВА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ.......................................................8
ЗAKЉУЧАК.............................................................................................12
ЛИТЕРАТУРА .........................................................................................13
УВОД
ПРОМЈЕНЕ УСТАВА У СВИЈЕТУ
Од када је свјета и вијека, уставни поредак једне заједнице установљава се на два начина: револуционарним рушењем постојећег уставног поретка и успостављањем новог по вољи побједника, или, пак, измјенама постојећег устава по поступку предвиђеном постојећим уставом. У правилу, свака држава је настала на први начин, а затим је током свога историјског бивствовања устав мењала на овај други начин. Велика Британија је своје уставне институције мењала без крви и насиља па чак и без губљења времена у писанијама у вези с тим, тако да ни дан данас нема писаног устава, већ само неколико документа уставног карактера, као што је на примјер Магна Карта Либертатум из 1215. године. Све остале институције те бесумње демократске и функционалне државе су ствар цивилизацијског понашања Парламента и других институција државе и њених грађана.
Историја уставности Сједињених Америцких Држава, пак, илуструје на најјаснији начин писану уставност. Након ослобођења од британског колонијалног ропства на бојном пољу 1776. године усвојена је Декларација о независности, а затим - полазећи од политичке филозофије садржане у Декларацији - усвојен је Устав САД. Од тада до данас тај устав је на снази; само је неколико пута незнатно мењан и допуњаван на начин како је то тим уставом предвиђено. До тога је дошло, иако савремено америчко друштво готово није ни налико друштву из предкраја XVIII вијека, захваљујући чињеници што је полазна политичка филозофија, садржана у Декларацији о независности, показало се, почива на здравим па можда чак и природним основама људске егзистенције. Наравно, захваљујући и чињеници да је та држава од самих почетака била и економски и војно снажна, и бивала све снажнија и снажнија.
ПРОМЈЕНА УСТАВА ФРАНЦСКЕ
У питању је најпре загарантовање основних права без чијег поштовања ниједан устав нимало не вреди. Док су многе земље одлучиле да успоставе комплетну, савремену листу тих права, Француска је одлучила да по том питању црпе из своје прошлости. Наиме, преамбула Устава из 4. октобра 1958. године јасно упућује на два старија текста на која се француски народ свечано обавезује. Реч је о Декларацији о људским правима из 1789. године и о прамбули Устава из 1946. године.
Први од ова два текста је и данас актуелан. Пошто представља праву повељу личне слободе, у исто време је вечит и непотпун. Вечит, јер ниста не може трајати што није засновано на неписаним правима сваког људског бића. Непотпун, зато што му недостаје димензија колективних права која, пак, налазимо век и по касније, у преамбули устава из 1946. чији је текст постављен на исти ниво.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]